Новости

Интервју предсједника Црне Горе Мила Ђукановића за Глас Америке

Транскрипт:

Глас Америке: Управо сте завршили говор у Генералној скупштини Уједињених нација у којем сте, између осталог, казали да је будућност сигурног Балкана само у Европској унији. Европске интеграције су биле тема и сусрета на маргинама засиједања ГС. Реците ми да ли очекујете сада убрзање тог процеса после именовања нове Европске комисије и, чини се, већег америчког ангажовања?

Ђукановић: "Прије свега треба подсјетити да ову Генералну скупштину Уједињених нација одржавамо у години када обиљежавамо сто година мултилатерализма. На неки начин то је логично опредијелило приоритете овогодишњег засједања које је поставио нови предсједавајући, стални представник Нигерије. Дакле, основна идеја је како оснажити мултилатерални приступ у рјешавању најмаркантнијих глобалних проблема – од искорењивања сиромаштва, до успостављања поузданијег мира, унапређења образовања, смањења негативних ефекта климатских промјена.

Први мој утисак из помног праћења дебате је да је ипак у значајном броју дискусија, посебно оних најмаркантнијих, био примјетан покушај минимизирања мултилатерализма и сугерисања националног приступа рјешавању глобалних проблема. То је нешто што нас веома забрињава, јер не вјерујемо да је националним рецептима могуће ријешити глобалне проблеме. То је нешто што заиста изазива зебњу када је у питању квалитет будућих међународних односа и уопште спремности међународне заједнице да заједно преузимамо одговорност за дефнисање брзих, квалитетних и одрживих решења за глобалне проблеме. Оно што је јако важно поменути је да смо у том контексту ове године по први пут одржали и политички форум на највишем нивоу о циљевима одрживог развоја. Веома је важно да је Црна Гора у томе учествовала и чини ми се да су неки приједлози које смо изнијели на бази властитог искуства бављења овом темом могли бити корисни, прије свега да се упостави поузданија, интензивнија и чвршћа сарадња између система Уједињених нација и земаља чланица и да покушамо мобилисати најширу јавност, укључујући бизнис и приватни сектор.

Желим такође да искажем задовољство што сам овим поводом уобичајно био у прилици да остварим велики број билатералних контаката на маргинама. Поред тог састанка који ћу имати сјутра са генералним секретаром Уједињених нација Антониом Гутерешом, данас сам имао сам одличан разговор са извршном директорком УНИЦЕФА, једном од најзначајнијих агенција Уједињених нација, најзначајнијих за Црну Гору јер са њом заиста остварујемо интензивну и плодну сарадњу.

Али засједање Генералне скупштине је увјек прилика да разговарате са представницима других држава – у сали у којој се догађа генерална дебата, током ручка који организује генерални секретар, током пријема код америчког председника и у разним другим приликама сте у могућности да сретнете и разговарате са великим кругом саговорнима.

Тако да сам овдје срео председника Европског савета господина Туска, генералног секретара НАТО-а, потпредсједника САД Пенса, канцеларку Ангелу Меркел, предсједника владе Шпаније Санчеза, предсједника Аргентине Макрија, разне лидере, посебно из латино америчких држава, наше лидере из региона. Мислим да је био плодан боравак ове године у Њујорку и прилика за одличне разговоре који одржавају већ формирани имиџ Црне Горе у Уједињеним нацијама, а то је да је једна мала и одговорна чланица Уједињених нација, посвећена мултилатерализму настоји да максимално афирмише своју позицију у Уједињеним нацијама и да да допринос афирмацији Уједињених нација у цјелини.

Кроз све те разговоре, ово је била прилика и да тестирамо спремност нове европске админстрације да се врати добром темпу политике проширења, односно даљег уједињења Европе. Заједно смо свједочили томе да је комисија која је управо завршава мандат у последњем периоду имала озбилљна успоравања у реализацији те своје најуспјешније политике. То је нешто на што смо упорно упозоравали и подсјећали европске структуре - да би се процес уједињења Европе, дакле визија модерне Европе морала догодити и да је то ефекат који би једнако био користан и земљама Западног Балкана и Европској унији у цјелини.

Оно што је охрабрујуће је да, неке од порука које смо добили са важних међународних адреса, упућују на закључак да се обнавља пажња према политици проширења, да се најављује један нови темпо у реализацији те визије и вјерујем да са оптимизмом можемо очекивати будуће вријеме у којем ћемо покушати да остваримо свој стратешки циљ – чланство у Европској унији.

Оно што желим да поновим, то је да ће Црна Гора независно од европске политике наставити веома посвећено и одговорно да реализује стратешки циљ, а то је европеизација црногорског друштва, дакле ми настављамо са реформама, са успостављањем стандарда који ће црногорско друштво заиста приближити ономе што су стандарди европског друштва са циљем да у догледно вријеме достигнемо и европски квалитет живота.

Глас Америке: Колико ће у свему томе помоћи већи ангажман Вашингтона? Именован је специјални изасланик Метју Палмер који је прво посјетио Црну Гору на тој функцији. Вама је и помоћник америчког државног секретара Рикер рекао да је интеграција Црне Горе високо на агенди Вашингтона? Колико ће то помоћи и шта Вашингтон очекује од Црне Горе у том погледу и када је ријеч о решавању проблема у региону?

Ђукановић: Апсолутно ће помоћи. То говорим као неко ко је већ дуго на политичкој сцени у нашем региону и ко има искуства са интензивнијим присуством Сједињених Држава у решавању неких од кључних проблема у нашем региону. Подсјетићу вас на период деведесетих, на период 99. када је Милошевић увео СРЈ у сукоб са најмоћнијом полиитчком и војном алијансом у свијету и тада смо имали интензивно присуство Сједињених Држава и тада је на неки начин простор Западног Балкана био је приоритет америчке спољне политике. Имамо искуство из сарадње Црне Горе и САД у том периоду, и у то је вријеме заиста успостављено чврсто повјерење између наше двије земље које и данас представља врло поуздан темље будућем развоју међудржавних односа.

Обрадовало ме је да је државни секретар именовао Палмера за специјалног изасланика, очекујем да би и Европска унија требало поступити на сличан начин и да би она у блиској будућности требала имати неког ко ће се позабавити реалним проблемским приоритетима Западног Балкана. Имао сам веома добар разгоор са помоћником држвног секретара за Европу Рикером, којем је присуствовао и господин Палмер. Био је то обострано користан разговор, размијењивали смо одређене идеје у проналажењу најбољих решења за приопритетне проблеме на Западном Балкану. Оно што је добро и охрабрујуће је да не јењава, напротив, појачава се пажња САД ка нашем региону, тако да смо током тог разговора добили најаву неких скоријих сусрета на високом политичком нивоу између двије земље што ће, вјерујем, доприносити не само развоју билатералних односа, него и постизању циљева важних за регион – а то су поузданија стабилност и демократски просперитет.“

Глас Америке: Када је ријеч о проблемима, један од највећих су неријешени односи Косова и Србије. На столу је, чини се, и даље размена територија. Какав је став Црне Горе о промјени граница и постоји ли јединствен став међу Европљанима о том питању?

Ђукановић: До сада је то питање ипак некако спорадично третирано. Нико од актера у том процесу, било да је ријеч о Србији, Косову, или медијаторима из Европске уније, није говорио на детаљан и конзистентан начин. Тако да смо чули разне коментаре. Један од коментара је био онај из Црне Горе. Ми смо упозоравали да идеје око размјене територија, око промјене границе које би могле имати призвук мијењања граница по етничким критерујумима нијесу добре идеје јер вјерујемо да се не може завршити ништа на неком преседану, него да би сваки преседан повлачио домино ефекат, а да би то могло да угрози увијек крхку стабилност нашег региона. Али, ме охрабрује кроз разговоре које сам овдје имао ових дана, чини се да то није више доминантан приступ рјешавању проблема, чини ми се да се вјероватно и због ових упозорења и властитих сазнања о ризицима тог приступа, сада конституишу и другачији приступи који би водили заједничком циљу – рјешавању проблема. Тај проблем је стар, јако компликован, ограничавајући за пунију стабилност проблема, зато смо сви, укључујући и Црну Гору као сусједа, заинтересовани да дамо максималан допринос да се у блиској перспективи дође до одрживог рјешења.“

Глас Америке: А који су то другачији приступи?

Ђукановић: "У овом тренутку не желим да их елаборирам јер и они са којима сам разговарао их још увијек држе у радној форми и не бих желио да будем неко ко би можда прераним саопштавањем тих идеја покварио шансу да се до таквих решења дође. Чини ми се да су на дневном реду сада много комплекснији и озбиљнији приједлози рјешења, да је јако добро да немамо само једно рјешење већ више, и да ћемо моћи да одаберемо рјешење које рјешава тај проблем, а истовремено доприноси поузданијој регионалној стабилности што нам је свима циљ".

Глас Америке: Када је ријеч у унутрашњим питањима, у Црмој Гори и даље нема дијалога опозиције и владе. Опозиција инсистира на техничкој влади, власт одбацује ту могућност. Да ли је могуће постићи компромис уочи одржавања избора?

Ђукановић: "На дневном реду је питање унапређења изборног законодавства. Мислим да смо, као власт, учинили све што је било неопходно да пружимо могућност опозицији, као партнерима у политичком животу Црне Горе, да дођемо до оптималног изборног модела који ће свима гарантовати највиша увјерења да имамо регуларан изборни систем, регуларан изборни амбијент и да ће резулати избора одразити слободну демократску вољу наших грађана. Паралелно са тим, појављују се и неке идеје које немају много везе са унапређењем изборног система – захтјев да се конституише техничка влада је захтјев за ревизијом резулатат избора из 2016. године. Тада смо имали изборе које је ОЕБС-ОДИХР оцијенио као изборе који одржавају слободну вољу грађана Црне Горе и не мислимо да било ко има потребе нити да би било ко на тај начин показао одговорност тиме да ревидира слободну вољу грађана тиме што ће уступати грађанско поверење.

Дакле, са грађанским повјерењем се заиста треба одговорно понашати, а не одрицати га се или га дистрибуирати мимо изборне воље грађана Црне Горе. Зато вјерујемо да нема никакве потребе за неком прелазном владом, нема потребе да у Црној Гори континуирано експериментишемо са неким новим моделима. Када будемо знали још један такав примјеру у свијету, да се неко одриче једне четвртине мандата коју су му градјани поверили, због неког врлог сумњивог експремента – јер имамо негативно искуство од прије четири године - онда ћемо вјероватно бити спремни да додатно разговарамо на ту тему. У овом тренутку не, али смо апсолутно спремни да разговарамо о свим формама дијалога које ће водити додатном унапређењу изборног система у Црној Гори. 

Мислим да смо као власт заиста учинили све, опозиција очигледно нема јасну визију како да се односи према нашој понуди и ја генерално мислим да је ту проблем и страх опозиције од новог изборног пораза и да они сада арбитрирају око тога да ли је паметније да изгубе изборе или је паметније да унапријед прогласе изборни амбијент нерегуларним и на тај начин покушају прибавити алиби за своју политичку немоћ и неуспјех.

Мој позив је онакав какав је био и на почетку ове приче. Покушајмо сви заједно да будемо одговорни према ономе сто су национални интереси Црне Горе. Национални интерес Црне Горе је да дозволимо да се одвија један регуларан демократски процес, чији су саставан дио избори, у овом случају парламентарни избори за годину дана и не дозволимо, а то посебно упућујем као апел опозицији, не дозволите да се ваше међусобно надметање за позицију број два на црногорској политичкој сцени, јер позиција број један припада актуелној власти, не дозволите да вас одведе у опструкцију националних циљева и интереса. Власт то свакако неће ни на који чинити и ми ћемо се потрудити да до краја овог процеса будемо национално одговорни и да будемо предусретљиви према нашим политичким партнерима, да учинимо све да се тај дијалог заиста и догоди, да добијемо квалитетан изборни систем и да Црна Гора настави да се интензивно демократски развија“.