Новости

Постоје уставне норме које су обавезујуће за сваког одговорног човјека, за Предсједника државе подразумијевајуће. Постоје уставне норме које су апсолутно јасне, којима не треба тумача. Једна од таквих је уставна норма која предвиђа да се у року од 30 дана може одредити мандатар којем се након тога даје рок од 90 дана да покуша да састави Владу. Рок од тридесет дана је потрошен и на њега се више не можемо враћати. Потрошен је због политичких игара једног броја парламентарних партија које чине већину од 30. августа 2020. године. Јасно је ваљда, да вам не тумачим, да оно што су покушали да ураде дан касније, могли су да ураде дан раније да су хтјели. Нијесу хтјели, одговарало им је да се не одреди мандатар само што су хтјели да преселе одговорност за то према Предсједнику државе. Ја сам, наравно, урадио оно што ми Устав налаже. Пошто није до одређеног рока дат увјерљив доказ да постоји парламентарна већина која би подржала мандатара којег су предложили, нијесам одредио мандатара. Поднио сам иницијативу Парламенту коју ми, такође, Устав дозвољава, а то је да Парламент гласа о скраћењу свог мандата. Тиме смо, да кажем, те уставне могућности исцрпили. Парламент, наравно, није у обавези да изгласа, Парламент је добио предлог и преузео политичку одговорност одлуком да о томе не гласа. Данас је одговорност за државно-политичке интересе у Парламенту. Тога мора да буде свјестан Парламент, прије свега оних 41 посланик који су данас одбили иницијативу да се гласа о скраћењу мандата и да се кроз процедуру пријевремених парламентарних избора дође до Владе. Парламент, наравно, на овај начин показује да не испуњава своје уставне надлежности. Прва уставна надлежност Парламента је да изабере Владу. Парламент је већином од 50 посланика изгласао неповјерење Влади господина Абазовића, наравно, након тога парламентарна већина је имала могућност да у року од 30 дана неупитно поднесе доказе да има предлог мандатара који ће успјети да подршком већине у Парламенту састави нову Владу. Након што је и тај рок пропуштен, данас је политичка одговорнос на Парламенту за оно што можемо сада већ јасно дефинисати, намјеру да се продужи институционална парализа Црне Горе. Јасно је данас да је намјера политичких противника независне и европске Црне Горе да прикажу Црну Гору као институционално нефункционалну. Ако је нешто била добра карактеристика Црне Горе која нас је у претходном периоду довела до успјеха до којих смо дошли, а дошли смо и до чланства у НАТО, дошли смо до лидерске позиције у преговорима са ЕУ, то је, по мени, била баш функционалност државе, функционалност институција. Ја мислим да они који не желе добро Црној Гори, желе институционалну парализу Црне Горе, и зато, као што знате, ни један од 18 кандидата за судије Уставног суда није био довољно добар да би био изабран јер је намјера била да Уставни суд буде нефункционалан. Као што видите, данас је намјера да због нефункционалности Уставног суда не могу да се одрже избори. Да ли треба даље тумачити да је намјера да се Црна Гора учини институционално нефункционалном и неспособном да би се доказала теза великосрпског национализма да Црна Гора заправо не треба ни да постоји јер је она институционално нефункционална, и Црну Гору треба вратити у састав Велике Србије, и на тај начин испунити оно што су, да кажем, снови и што су вјечите жеље и империјалне Русије да добије своју луку на Медитерану, и Велике Србије да се конституише новим границама и да обезбиједи то што им је намјера - да сви Срби буду у једној држави под окриљем српског света. Дакле, јасно је да они данас имају извођача радова у Црној Гори на том плану, извођач радова је актуелни Предсједник Владе. Је ли то треба још некоме цртати или се то види? Ја се надам да се то види. Према томе, данас, као што кажемо, имамо политичку одговорност врло јасно лоцирану на Парламенту. Парламент ће сада морати да размишља како изаћи из овог ћорсокака уколико не жели да сам буде саучесник у извршавању обавеза према онима који желе да Црне Горе нема. 

А шта су Ваши уставни механизми? Који рокови... можете ли Ви да предузмете неке кораке и кад?

Врло пажљиво са групом домаћих специјалиста за уставно право и са групом иностраних специјалиста за уставно право покушавамо да тумачимо наш Устав. Јасно је да је Устав ту недоречен, непрецизан. Немам замјерке према уставописцима, никада уставописци не могу досмислити све оно у шта вас може увести овако неодговорна власт. Према томе, покушаћемо да дођемо до ваљаног и одрживог одговора да ли постоји простор за још неку иницијативност Предсједника државе. Видјећемо. Видјели сте да сам врло првржен поштовању Устава, видјели сте да је и ова иницијатива, шта год ко о њој мислио, апсолутно уставно утемељена и да сам се држао онога што су моје уставне надлежности. Тако ћу се понашати и даље. Немојте да сумњате, нећу повући ниједан потез који ми Устав не дозвољава. Дакле, држаћу се Устава, али наравно, Парламент након данашње одлуке мора бити свјестан да је лопта у његовом дворишту и да је одговорност Парламента да ли ће се наставити институционална трулеж Црне Горе или ће се тај Гордијев чвор пресјећи, а једино се може пресјећи организацијом пријевремених парламентарних избора. Парламентарна већина је пропустила рок који јој је био дат Уставом да предложи мандатара...

Али они кажу да потписи нису уставна категорија већ да су Вас у року обавијестили...

Ја се, такође, надам да вам не требам тумачити нешто што сам већ објаснио. Позивања на претходна искуства су потпуно неадекватна. Ви се сјећате да после 30. августа 2020. године лидери три коалиције који су освојили 41 мандат су дошли код Предсједника државе и донијели 41 потпис. Ово је прво искуство. Друго искуство, дакле када сам дао мандат господину Абазовићу за сатав мањинске владе, није било неопходно зато што су код мене на консултације дошли представници 46 посланика у Парламенту. Не заборавите и тај детаљ, од тих 46 је 29 оних којима сам ја предсједник. Према томе, нема никакве сумње да постоји воља 46 посланика да изабере ту владу, и то се показало вјеродостојним. Имали смо Парламент на којем је та влада изабрана баш са 46 гласова посланика. Ово треће на шта се позивају је потпуно другачије искуство. Дакле, лидери тих коалиција су добили позив да дођу код Предсједника на консултације. Они су казали да неће да дођу, да разговарају унутар свог састава и да ће у предвиђеном року доставити потписе 41 посланика. Ви знате да они тај рок нијесу испоштовали, те потписе нијесу доставили, и као што рече неко од вас, и то је формалност. Дан прије тога сте читали као и ја саопштења са Предсједништва УРА-е које је отприлике гласило ништа није договорено док се све не договори. Према томе, пошто се није све договорило – ништа није договорено. Ово је с Предсједништва УРА-е. Дакле, није Предсједник државе неко ко је поштанско сандуче у које ћете убацивати то чега се ви сјетите на вријеме или закашњење. Предсједник државе је неко ко је дужан да брине о уставном поретку ове земље. Према томе, Предсједник државе је у обавези да информације које се појављују у јавности и које му предочавају овлашћени представници странака пажљиво анализира и из тога извлачи закључке својим потезима. Према томе, моји закључци су да у том тренутку није постојала јасна већина која би омогућила да се изабере Влада за чијег је мандатара предложен господин Лекић. Зато сам вам рекао, ријеч је о политичким играма, политичким играма које сте ви описивали, ваши медији – да ли ће УРА намјестити Демократе да Демократе понесу одговорност за то што се није успио изабрати мандатар у оквиру оне већине која је установљена 30. августа, или ће Демократе намјестити Ури. Видјели сте да се већ сјутрадан обезбиједила након што је протекао рок јер је потпуно јасно да је у питању игра неодговорних политичких субјеката којима су њихови партијски рејтинзи важнији од њихове одговорности према државним интересима, и ако су рачунали да ће у ту игру увести Предсједника државе – неће.

О ухапшенима који су осумјичени за шпијунажу:

Знам за активности које су државни органи водили на том плану. Пратио сам информације које смо добијали о томе. Те информације су такве природе да нијесу биле за јавну употребу, као што знате, јер нијесу ни на данашњи дан. У међувремену се очигледно прибавио довољан број доказа за оно што се тада фингирало као осмована сумња. Из материјала које сам током тих претходних година добијао на ту тему, мени је то такође било очигледно али то није довољно. Потребно је да се заокружи слика и да се процесуира у надлежно тужилаштво. Сада су у тој фази. Тужилаштво ће у датом тренутку изаћи са информацијом према јавности. Ја се радујем и поздрављам иницијативу надлежних државних органа. Сигуран сам да и без имена ми овдје видимо да један број људи, укључујући и најодговорније људе у држави, мање више отворено плаћенички служе интересима других држава, служе интересима који су антицрногорски, о томе сам вам одговарао у оквиру првог питања, јасно жигушући том оцјеном Предсједника Владе. Према томе, мислим да све то мора да дође на дневни ред. Варају се људи ако мисле да могу заувијек некажњено рушити државу. Можда у неком тренутку недовољном функционалности институција то им пође за руком, али прије или касније све тонеће завршити само са политичком одговорношћу. Прије или касније то ће завршити са кривично – правном одговорношћу оних који су плаћенички служили туђим интересима и рушили ову државу.