Новости

Реаговање Наташе Пешић, савјетнице за сарадњу са државним органима Предсједника Црне Горе на наводе државног секретара Министарства правде Андреја Миловића током гостовања на ТВ Вијести:

„Пустите будале нека говоре: знање има своју цијену.” (Јеан де Ла Фонтаине) 

Зарад подсјећања јавности у Црној Гори, која на жалост дуго не памти, медијски искази појединаца, налик синоћњем у емисији „Начисто“, морали би бити предмет оштре осуде, али не заврјеђују коментар цивилне и стручне јавности. Међутим, повод мог реаговања је неваспитана, дрска и крајње непрофесионална изјава, представника Министарства правде, упућена на рачун Предсједника Црне Горе.

Представљен од стране специјалног истражитеља - водитеља Комненића, у својству државног секретара и члана Тужилачког савјета, Андреј Миловић је својим у најмању руку бестијалним изјавама без иједног јединог доказа, потврдио истинитост, релевантност и мудрост става Венецијанске комисије о „потенцијално опасном вршењу политичке контроле над тужилаштвом”. Само што се данас ријеч „потенцијално” брише.

Државни секретар Министарства правде и члан Тужилачког савјета, доживио је да га водитељ и учесници емисије опомињу и реагују због изношења јавних квалификација, ни мање ни више него за Предсједника Црне Горе и тиме унизио и себе и институцију коју представља. Зато, оно што је изнијето од стране учесника Миловића у емисији не заврјеђује коментар, већ осуду због непринципијелности, незнања и малициозности.

Што очекивати од дојучерашњег приправника адвокатске канцеларије који је и поред општепознатог непрофесионалног понашања, захваљујући разумијевању тадашњих старијих колега из једне од најрефернтнијих струковних организација правника у Црној Гори, добио још једну прилику. Прије свега да сагледа своје чињење и да своје будуће поступање веже за високо професионалне и друштвене вриједности. Колико је то успио сам о себи говори. 

Наравно, успјех кадрова одлазеће власти је очигледан. Оличен је у лику и дјелу Здравка Кривокапића који је након Лепосавића „делегирао“ Миловића у Министарство правде и тиме допринио да исто постигне „изванредан успјех“ о коме ће се, вјерујем, у догледном року изјаснити релевантне међународне институције, анализирајући „чудо невиђено”.

Нажалост, очигледно је да је полусвијет запало да блати људе и да јавно квалификује без доказа, лажно оптужује и пресуђује, паушално износећи несувисле конструкције.