Новости

Предсједник Ђукановић:

Дозволите да кажем да није довољно прецизно када се каже да постоји страх од хибридног руског дјеловања на простору ЗБ, ми то живимо. Не од јуче, ми то живимо најмање већ шест година, од 2015. године. Циљ тог руског хибридног утицаја у овом региону јесте да осујети европску и евроатланску интеграцију земаља ЗБ. У међувремену се тај притисак појачавао и репертоар обогаћивао. Оно што је још важно казати је да је тај фронт у међуврему учвршћен зато што је руски хибридни утицај подржан са одређених утицајних адреса у самом региону. 

Црна Гора је као што знате успјела да одоли том притиску, нашла се прва на том удару, покушан је државни удар у Црној Гори крајем 2016. године  са циљем да спријечи улазак наше земље у НАТО. Није се у томе успјело, Црна Гора је чланица НАТО-а и Црна Гора наставља да иде путем усвајања европског система вриједности и остваривања чланства у ЕУ. Без обзира што је у међувремену дошло до промјене власти, промјена власти је једна редовна мање више обавезна процедура у демократском животу једне земље, али оно што су биле последице  те промјене власти су можда отварале наду на тим деструктивним адресама и у региону и изван региона да би се могао ревидирати стратешки државно политички курс Црне Горе у односу на европске и еуроатланске интеграције. Као што видимо, годину дана касније, изневјерена су та очекивања, Црна Гора је веома чврсто опредијељена да настави даље путем евопске интеграције и да настави да буде промотер европског система вриједности  у овом региону. Закључно, потребно је да ЕУ  и НАТО подигну свој глас и много чешће и много експлицитније саопште да је ЗБ дио Европе, да је то практично југоисточна Европа, и да је то примарно зона њихове одговорности. Мислимо да такве поруке, учестале и јасне, могу бити одвраћајуће за оне који желе да промијене стратешки курс кретања овог дијела Европе и који желе да остваре свој утицај прије свега са ваневропских платформи и са платформи супротстављених европском систему вриједности и европском јединству.

Питање: Како коментаришете последњу аферу о којој су писали албански медији а односи се на прање новца, а помиње се и Ваше име? Имамо информацију и да је формиран предмет у СДТ-у, да ли ћете се одазвати позиву?

Предсједник Ђукановић: И ја сам, као и ви, информисан да је СДТ формирао предмет. Радујем се томе и радујем се ефикасном поступању СДТ-а, и наравно као и увијек до сада радо ћу се одазвати позиву сваког државног органа јер желим да на тај начин дам примјер како треба поступати  уколико искрено желимо да успоставимо ефикасну владавину права у нашој земљи.

Мање више на ову тему је већ све речено. Чули сте коментар из кабинета Предсједника да је ријеч о потпуно исконструисаној афери и да не знам о којим се лицима ради нити сам на било који начин са тим лицима икада имао икакав контакт. Као и ви, прочитао сам такву реакцију и банке која се помиње и која је саопштила да никада није имала било какав пословни однос и да ти људи нијесу њихови клијенти, дакле рекао бих да је ријеч о комплетном фалсификату, али опет није никакво изненађење. Ти фалсификати су се намножили, они су постали нека врста праксе у политичком животу, па и у медијској дјелатности у Црној Гори, гдје се покушава субверзивно континуираним формирањем афера скретати пажња јавности на та питања, скретати пажња јавности од оног што су реални политички и друштвени проблеми. Реалан проблем у Црној Гори је данас да имамо једну потпуно нефункционалну и неучинковиту власт. Умјесно да се јавност усредсреди како зауставити вријеме пропадања Црне Горе захваљујући оваквој извршној власти, онда се покушава јавност забављати са креацијом нових афера, и то иде у недоглед. Сјетићете се да смо и недавно имали једну такву аферу, наравно потпуно очекивано, потпуно логично, без икакве љутње у средишту тих афера сам ја зато што је идеја тих афера дискредитовати оно што су учинци Црне Горе у претходном периоду, а не бих рекао да су ти учинци мали. Чујете не само од нашег данашњег госта него и од наших свакодневних саговорника ријечи поштовања за домете које је Црна Гора остварила од деведесетих до независности, а посебно од независности до данас, али имамо један јак политички покрет који покушава све то да дискредитује, а онда је логично и да сам им ја привлачна мета јер ме на неки начин дефинишу као персонификацију тог претходног политичког времена у Црној Гори. Немам никакав проблем са тим зато што заиста вјерујем у све што сам радио у претходном периоду и потребно је само неколико дана да се једна за другом те афере распадну као куле од карата. Данас више нико не помиње Пандорине папире, једнако неће за који дан помињати ни ову причу из Албаније и Италије, али оно што желим да подијелим са вама и за чиме искрено жалим, да из тог богатог репертоара исконструисаних афера чак ни тако захтјевне адресе какав је тај посебно, специфично вриједан медиј какав је Јавни сервис, не користимо да нешто научимо него опет се или пецамо у замке које нам припремају други или желимо да и сами будемо неки од тих риболоваца који ће постављати такве замке. На шта конкретно мислим у тој причи, кроз интерпретацију једног од медија из оквира Јавног сервиса се сада упетљао и наводни власнички однос и утицај Предсједника државе на функционисање једне пословне банке, а довољан је само један клик на рачунару и да све што вас занима на ту тему можете да добијете. Тамо ћете пронаћи да сам током свог дугог бављења политиком три пута напуштао политику, тамо ћете пронаћи да сам формирао фирме желећи да се, логично, бавим и нечим другим а не само политиком у времену кад се не бавим политиком, тамо ћете пронаћи и да сам формирао фирму, да је та фирма купила акције у једно банци, пронаћи ћете да је та фирма продала акције у тој банци, колико је зарадила, пронаћи ћете колико сам платио пореза на то , пронаћи ћете да сам угасио ту фирму и да немам никаквог односа већ осам година ни са том банком ни са било којом другом компанијом. Све то тамо стоји, а умјесто тога је наравно много интересантније убацити се у интригашење против Предсједника државе. Наравно, све то је валљда саставни дио балканске интерпретације слободе медија. Сад видимо како уживамо у благодетима промјене власти, вјерујем да и сваког следећег дана видимо и како уживамо у балканском доживљају слободе медија. Вјероватно су све то неизбјежна искуства да бисмо дошли до потребног нивоа демократске и грађанске културе да научимо да нам право на слободно изражавање не конзумира право да вријеђамо људе, да измишљамо и конструишемо на њихов рачун, али ваљда ћемо и те лекције научити, ваљда ћемо постати озбиљније друштво. Ја свакако памтим а трудим се да овакве прилике искористим да људима помогнем да боље разумију о чему се ради.

Питање: Ви сте у одговору на прво питање помињали да је извршна власт неучинковита, да ли ће опозиција поднијети иницијативу за изгласавање неповјерења Влади и ако хоће, када?

Предсједник Ђукановић: Јасно вам је да из оцјена које смо изрекли о квалитету функционисања извршне власти и о њиховој  одговорности за остваривање државних интереса Црне Горе, имамо врло негативан став о раду актуелне Владе, и јасно вам је да ћемо подржати сваку уницијативу за смјену Владе јер мислимо да је то требало учинити јуче а не који дан касније. Када ће таква иницијатива бити процесуирана формално, као и ви, јуче сам чуо најаву једног од опозиционих субјеката. Наравно наш циљ није само да се покрене иницијатива, логично је да ће опозиција гласати за иницијативу, наш циљ је да та инивцијатива успије зато ћемо наредних дана иницијативу о којој размишљамо додатно досмислити да тог тренутка када буде процесуирана буде и извјесно успјешна. 

Предсједник Републике Пољске: 

О подршци држава чланица ЕУ:

Предсједник Дуда: Јасно је да сам заинересован као Предсједник државе чланице НАТО-а и ЕУ, и Европе генерално. Интерес ми је у томе да нађем подршку од државе чланице НАТО-а и државе која је у Европи. Важно је за мене да сам могао представити господину Предсједнику ону ситуацију која је на пољско-бјелоруској граници, и услове који су ту и све елементе који су везани за ту ситуацију и које опасности могу из тога произаћи. То сам рекао Предсједнику на тете-а-тете разговору и драго ми је да сам наишао на разумијевање. Господин Предсједник је рекао отворено да апсолутно Црна Гора подржава нас као државу чланицу НАТО-а, и да је то много важно. 

Што се тиче разговора са предсједником Њемачке Франк-Валтер Штајнмајером, то није ништа изузетно јер се ми не само често састајемо већ често разговарамо телефонски, и то су дуги разговори. По правилу, јучерашњи није био дуг, ја сам представио господину Предсједнику која је ситуација на нашој источној граници, на граници са Бјелорусијом и како ми то видимо. Ја сам рекао господину Предсједнику да због јасних питања везаних за наше обавезе према Европи, ми ћемо штитити ту границу, и ту ми нећемо попустити  јер знамо које су нам обавезе и желимо их реализовати. Исто тако сам рекао господину Предсједнику да ћемо пружати хуманитарну помоћ, да смо послали колоне хуманитарне помоћи али нажалост нијесу примљене од бјелоруске стране, али све оно што је било у оквиру помоћи  за Бјелорусију то је близу границе и уколико буде могуће то ћемо доставити мигрантима, али исто пружамо помоћ свима онима  који су прешли на пољску страну границе. До сада ниједна већа група миграната није успјела ући на подручје Пољске. Захваљујем граничној полицији и војсци која их подржава и која им помаже у томе да спроведемо наше обавезе према ЕУ. Што се тиче разговора који је водила госпођа канцеларка Ангела Меркел последних дана, рекао сам господину Предсједнику да Пољска нећепризнати никакве договоре који ће бити направљени изнад наших глава. То ће бити договори који би требали бити обавезујући за Пољску, али то ће бити договори који ћемо направити ми у тим форматима у којима учествујемо као Пољска директно, и гдје је Пољска заступљена  на одговарајућем нивоу, и никакве друге договоре нећемо признати и нећемо их спороводити. Ми смо суверена држава која може одлучивати сама о себи, и ми ћемо то спроводити. Господин Предсједник ми је рекао да разговор канцеларке Меркел са предсједником Путином и предсједником Лукашенком, нико од озбиљних вођа држава  није разговарао са Лукашенком који је фалсификовао изборе, да је ту изражен став Њемачке да престану нападати границу и да престану генерисати ту кризу, и да престану хибридно нападати чланицу ЕУ. То није само напад на пољско-бјелоруску границу, то је почело од напада на бјелоруско-литванску границу, дошло је до напада на летонску границу, дакле, то је напад на границе ЕУ која се налази под нашом пољском заштитом. Ми реализујемо наше обавезе и надам се да цијела ЕУ и све институције ЕУ ће бити солидарне са Пољском и са нашим активностима које водимо реализирајући своје обавезе које произилазе из нашег чланства у ЕУ. Ми томе приступамо озбиљно, исто тако приступамо озбиљно и свим обавезама које смо примили и рачунамо да ћемо исто тако озбиљно бити третирани.

О закону о заштити граница:

Предсједник Дуда: Увијек говорим да Предсједник оцјењује закон када долази из парламента, и имам 21 дан да одлучим шта ћу направити са законом. Тада Предсједник оцјењује закон. Док није тај закон изашао из парламента, све се може десити, можда уопште неће изаћи из парламента, може бити амандмана, може се промијенити предлог. Према томе, прерано је за оцјену Предсједника, могу рећи само да свако види да требамо заштитити границу и да требамо створити одређене услове да би та граница била чувана што боље, да буде што безбједније за оне који ту живе, као и сигуран приступ трећим особама нпр. новинарима. Ја сам као Предсједник заинтересован да новинари имају приступ граници тако да као прво не сметају у чувању те границе, и да би били сигурни. Надам се да ће закон створити услове за то да тако може функционисати јер је то за нас битно. Свако види да је ситуација на граници између Бјелорусије и Пољске специфична, и захтијева специфичне активности.