Новости

Говор предсједника Црне Горе Мила Ђукановића на Специјалној сесији Генералне скупштине Уједињених нација (УНГА) посвећеној одговору на пандемију коронавируса ЦОВИД-19.

Екселенције,

Даме и господо,

Задовољство ми је да вас све поздравим.

Годину дана од откривања првог случаја новог корона вируса, наше земље, међународна заједница, организације и актери на различитим нивоима покушавају да дају најбољи могући одговор на вишеструке посљедице пандемије, прије свега по животе и здравље наших грађана, а онда и наше економије.

Специјална сесија Генералне скупштине је вјерујем прилика да томе дамо квалитативан допринос. 

Пандемија ЦОВИД-19 сигурно је додатно исцрпила мултилатерализам, али га није сломила. Наше учешће данас потврда је прихватања реалности и признања да ниједно глобално питање не можемо ријешити изолованим акцијама. Игнорисање високог степена међузависности, нарочито у случајевима глобалних здравствених пријетњи, са собом носи несагледиве опасности. Ефикасан и инклузиван мултилатерализам неопходнији је него икад раније. Зато радује да свијест о томе расте и да напори у том правцу постају видљивији и одлучнији.

Проблеми су огромни, изазови вишеструки, а о коначним посљедицама још увијек не можемо говорити. Пандемија је бацила на кољена свјетску економију, свјетску политику, науку и медицину. Глобална економија пролази кроз најдубљу рецесију послије ИИ Свјетског рата. Економске активности, путовања, ланци снабдијевања доживљавају колапс. Националне владе рестриктивним мјерама настоје да обуздају ширење инфекције, док истовремено, зависно од економске моћи, стимулативним мјерама покушавају да помогну и одрже привредну активност. Најпогођенији бивају најрањивији дијелови друштва, а права и слободе наших грађана су под сталним притиском. 

Више пута смо поновили – без свеобухватног и координисаног одговора, глобалног лидерства, солидарности земаља и одговорног појединца, нећемо успјети у борби против онога што је највећи изазов у историји Уједињених нација. 

Здравствена и са њом повезана економска криза могу брзо довести до дестабилизације и несигурности нарочито у рањивим друштвима са недовољно снажним и изграђеним демократским институцијама. 

Дубоко вјерујем да је ово прилика да ујединимо снаге ка бољем, правичнијем, отпорнијем и одрживом пост-Цовид свијету. Свијету у којем ће реализација Агенде 2030 бити извјеснија, а највише вриједности демократије, слободе и људских права прихваћене и поштоване. Опоравак мора бити одржив и инклузиван, а ми отпорнији и припремљенији за неку сљедећу пандемију. Прилика је за нови почетак глобалне сарадње и позив за акцију.

Иако је пандемија додатно усложила и онако комплексан пут ка остварењу Агенде 2030, држим да су циљеви одрживог развоја у овом тренутку једини релевантан и глобално прихваћен путоказ за суочавање са низом изазова, попут климатских промјена, пораста неједнакости, очувања и заштите биодиверзитета, економске неизвјесности. 

Многи ће и данас говорити о бројним негативним појавама које су биле нарочито видљиве у првим мјесецима избијања пандемије – злоупотреба информација, глобално надметање, немогућност набавке основне заштитне медицинске опреме, затварање у националне оквире и мањак солидарности. Ипак, озбиљност ситуације захтијева нашу превасходну усмјереност на рјешење проблема и промјену приступа. Дјелотворна координација, улагања уз ослонац на науку и технологију, и правовремена комуникацију у циљу јачања повјерења, су од пресудне важности. Прва потврда да смо на добром путу биће стварање услова за доступност и правовремену расподјелу очекиване вакцине.

Пост-цовид свијет требало би да представља свијет ближе сарадње, више солидарности и јачег саосјец́ања. Као што сам недавно казао на Париском мировном форуму, пандемија је показала да смо сви рањиви, без обзира на нацију, вјеру, боју коже или богатство. Посљедице су поразне за све. Учинимо максимум да опоравак не буде привилегија само за неке од нас.