Govor predsjednika Crne Gore Mila Đukanovića na Prespanskom forumu za dijalog 2022.

16/06/2022



Hvala na pozivu, hvala na vrlo inspirativnoj i vrlo ambicioznoj temi ovako definisanoj. Pokušaću da odgovor na Vaše pitanje izvedem iz tri, četiri teze na koje me je inspirisala i tema i dosadašnji razgovor.

Prva teza je rat u Ukrajini, odnosno agresija Rusije na Ukrajinu je djelovala otrežnjujuće na Evropu, na EU i na nas koji živimo u Evropi a još uvijek nijesmo članovi EU. Djelovala je otrežnjujuće prije svega zato što smo odmah bili svjesni da nije riječ samo o agresiji na Ukrajinu, riječ je o agresiji na evropski sistem vrijednosti, o agresiji na evropsko jedinstvo, o agresiji na evropsku bezbjednost. Izvedeno, iz ovakve ocjene otrežnjenje se može prepoznati  u raznim politikama EU od 24. februara do danas. Jedno takvo novo razmišljanje ili rekao bih optimističnije razmišljanje čuli smo i kada je u pitanju sudbina politike proširenja, kada je u pitanju primarno evropska budućnost zemalja ZB. Zaokružujem tu prvu tezu, ono za šta smo pretpostavljam svi jako zainteresovani da ovakvo razmišljanje i otrežnjenje u Evropi ne bude samo insident, to mora postati nova i bolja politička praksa Evrope, prije sevega EU, dopadalo joj se ili ne ona je lokomotiva evropskog kontinenta i mora preuzeti tu vrstu odgovornosti za budućnost i konkurentnost Evrope.

Druga teza. Mi smo htjeli ne htjeli na terenu geopolitike. Jasno je šta želi zvanična Rusija. Ona želi da uskrati pravo nezavisnim i suverenim evropskim državama i slobodnim evropskim narodima da odlučuju o svojoj budućnosti. Ona to želi da bi obezbijedila ono što izgleda kao nemoguća misija, ona želi da se vrati u poziciju geopolitičke važnosti Sovjetskog saveza iz vremena Hladnog rata. To je nemoguća misija jer je nemoguće točak istorije vratiti unatrag, ali zadržimo se te konstatacije, šta je naš zadatak, da mislimo o budućnosti, šta je budućnost geopolitički? Mislim da bismo morali primijetiti da pored toga što je nemoguće vratiti se u Hladni rat geopolitički model koji je izgrađen nakon Hladnog rata takođe je pokazao ozbiljne slabosti. Da nije tako mi danas ne bi bili u ovakvim geopolitičkim problemima. Da li razumijemo da smo došli do kraja, da li razumijemo da po prvi put ozbiljno razgovaramo o tome da li će biti aktiviran nuklearni potencijal, i zato postoji odgovornost. Dakle, jasno je - na tragu katastrofe u Ukrajini porađa se nova geopolitička arhitektura. Niko u ovom trenutku ne može kazati kako će ona izgledati ali je realno pretpostaviti da će biti policentrična i nas ka Evropljane prije svega zanima gdje će tu biti Evropa. Evropa neće biti konkurentna ukoliko ne bude stabilna i ukoliko ne iskoristi sve svoje resurse. Ne može biti ni stabilna niti će iskoristiti sve svoje resurse ako ne bude ujedinjena. To je poruka za Evropu.

Treća teza. Danas u svim razgovorima koje vodimo je pitanje koliko je pogoršano stanje na ZB posle 24. februara. Moj odgovor je - na sreću, zahvaljujući hrabrosti Ukrajinaca i zahvaljujući odlučnoj akciji zemalja članica EU i NATO saveza nije dramatično pogoršano, ali moramo da primijetimo da je ZB vrednosno devastiran. On je vrednosno devastiran ne poslije 24. februara nego hibridnim djelovanjem Rusije u poslednjih šest godina. Ja na to stalno upozoravam sagovornike u sjedištu EU i NATO, i smatram da imam legitimno pravo da to radim jer smo prošli kroz pokušaj Rusije da nam osujeti namjeru da budemo dio NATO-a državnim udarom 2016. godine. Da li treba objašnjavati ono što se pokušalo u Crnoj Gori. Ono što se danas pokušava u Ukrajini je isti politički naslov i mislim da je ZB ozbiljno pokoleban  u realnost svog strateškog kursa kretanja. Do toga je doveo izostanak aktivnije politike EU i NATO-a. Umjesto da se jasno prepozna ono što sam maločas kazao da EU i NATO ali EU prije svega ima primarnu, nezamjenjivu odgovornost za evropsku budućnost svakog evropskog regiona. EU se premišljala, najprije je bila umorna a onda se premišljala da li će najprije da produbi EU ili će da je proširi a u međuvremenu Putin nije razmišljao, on je radio. On je ruinirao evropski sistem vrijednosti na ZB. Zaključujem, završiće se rat u Ukrajini, daj Bože što prije, ali tvrdim da će nam trebati godine da eliminišemo štetne posledice ruskog hibridnog djelovanja, ruske doktrine destrukcije na ZB. To je jako važno da znamo.

Četvrta poruka, a ona se sada direktno tiče Vašeg pitanja, koliko je održiva realnost evropske perspektive uz ovakvu podršku kakvu ste pomenuli u Crnoj Gori. Kada pričamo o podršci u Crnoj Gori moramo zaista malo šire se osvrnuti na taj regionalni kontekst. Nedavno sam bio zajedno sa premijerom Kovačevskim na jednoj večeri u tradicionalnom formatu Visokog predstavnika EU za bezbjednost i spoljnu politiku sa liderima sa Balkana. Ostalo mi je u uhu da je premijer Kovačevski kazao da je do te mjere zabrinjavajući pad povjerenja u Sjevernoj Makedoniji  u evropsku budućnost da je to zaista za pitanje da li se na toj politici više mogu dobiti izbori u Sjevernoj Makedoniji. Drugo, Predsjednik Srbije je tada kazao da takođe dramatično pada podrška evropskoj budućnosti Srbije, govorim u procentima, mislim da sam zapamtio da je govorio da je 34% podrške u Srbiji za budućnost u EU a 45% protiv. To nije iz vedra neba, to je posledica ove destrukcije koja se događala i izostanka aktivnije politike Evrope na ZB. I šta sad imamo, sada imamo objašnjenje iz određenih zemalja na ZB da imaju problem sa javnim mnjenjem jer 80% njihovog javnog mnjenja podržava Rusiju uključujući i rusku agresiju. Nije to najgore, najgore je što imate danas na važnim adresama u međunarodnoj zajednici razumijevanja za taj stav što me unespokojava da možda ovaj optimizam koji sam saopštio na početku u pogledu ofanzivnije politike proširenja i ujedinjena Evrope da će ipak možda biti samo insident jer ja mislim da ovo što ste me pitali ima perspektivu, ima održivost uz jasna dva uslova. Prvi je, EU mora da kaže da li ona ostaje zajednica vrijednosti ili ne. Nemoguće je imati razumijevanja za nekog ko se deklarativno zalaže za evropske vrijednosti ali ima neutralan stav prema nekome ko agresijom uništava evropske vrijednosti. To se pokušava predstaviti kao diplomatsko umijeće, to ne da nije diplomatsko umijeće. To nije politika, to je pitanje morala. Moralni je sunovrat kada sebe dovedete u dilemu na kojoj ste strani. To je problem. Mi moramo iz Evrope jasno da čujemo da će ona nagraditi otvorenim vratima one koji su neupitno uz evropske vrijednosti. Drugo, mi na ZB moramo da obavimo posao. Izostanak ofanzivnije politike proširenja je dovelo do usporavanja reformskih aktivnosti na ZB. To je istina. To moramo da priznamo. Mi ne tražimo nikakve prečice, ja mislim da bi bilo naopako tražiti kraći put do članstva u EU. Mislim da treba ispuniti sve uslove i ući u EU. Želim da kažem da je Crna Gora na to apsolutno spremna, i svaki drugi put bi smatrali lošim predlogom. 

Završavam time da ja iz svega ovog izvedenog snažno podržavam geoplitički poziv za Ukrajinu, Gruziju i Moldaviju, i Bosnu i Hercegovinu. Snažno podržavam jer to je geopolitički gest, to nije skraćivanje puta, to nije promjena pravila, mi smo to pravo dobili 2008. godine. Nakon toga slijedi ozbiljna aktivnost na reformama koja znači ispunjavanje standarda pa ulazak u EU. Drugo, mislim da treba bez oklijevanja otvoriti pregovore sa Sjevernom Makedonijom i sa Albanijom. Mislim da je tu sada na iskušenju EU. Nije odgovor iz EU ''zbog problema funkcionalnosti unutar EU zaustavljamo proces proširenja'' , to ne liječi funkcinalnost jer funkcionalnost je već unutra. EU mora da se pozabavi svojom nefunkcionalnošću, mora da otvori pitanje da li dozvoljava da se u ime bilateralnih problema, i to iskorijskih bilateralnih problema, istorijsko identitetskih kao u slučaju Bugarske i Sjeverne Makedonije može poništavati jedna od osnovnih politika EU, da se poništava sama vizija Ujedinjene Evrope. To EU mora da razriješi nezavisno od politike proširenja, a politiku proširenja treba nastaviti i uz ovo što sam kazao, po meni bez oklijevanja treba dati odmah viznu liberalizaciju Kosovu.

Zahvaljujem na pažnji.



Predsjednik Crne Gore